POŽELI ŽELJU / Ana Baduka i Ksenija Jovišević

POŽELI ŽELJU / Ana Baduka i Ksenija Jovišević

Galerija Treći Beograd
Otvaranje u subotu 7. septembra u 19h

Treći Beograd organizuje Savamala ArtSample mesečne razgovore pri projektu Urbani inkubator: Beograd, koji su osmišljeni kao deo strategije za afirmaciju kvalitetnih mladih umetnika. Ana Banduka i Ksenija Jovišević su u okviru prvog takvog razgovora imale prilike da se predstave kontekstualizacijom svojih radova kroz uticaje, te i prodiskutuju iste sa publikom.

Umetnicima koji učestvuju u razgovorima se takođe pruža prilika da na razgovor odgovore izložbom u Galeriji Trećeg Beograda. Tako su Ana Banduka i Ksenija Jovišević upravo i koncipirale izložbu pod nazivom ‘Poželi želju’. Ovim putem vas pozivamo na svečano otvaranje iste u subotu 7. septembra u Galeriji Trećeg Beograda na Dunavu, sa početkom u 19h.

Vođenje kroz izložbu biće organizovano u sredu 11. septembra u 20h. Više na facebook eventu.

 

O IZLOŽBI

Većina naših verovanja o stvarnom svetu nije istinita. Određeni smo čulnom spoznajom, socijalnom sredinom, te i ograničeni predrasudama. Religijske, moralne, estetske norme nasleđene su, preuzete učenjem i vaspitanjem. Verujemo da je stvarno samo ono što možemo da prepoznamo, vidimo, dodirnemo i razumemo.

Dalje, vreme je privid. Univerzum je beskrajan. A nebo; nebo je svih boja osim plave. Granice postoje isključivo u našoj percepciji. Postavljene su u momentu u kom smo poverovali da je nešto nemoguće, da ne možemo, da nećemo nikada. A naša ubeđenja, bila tačna ili netačna, kreiraju naš pogled na svet. Tajna je u osećanju. Svaka misao je uzrok, sve ostao samo je posledica. Mišljenje određuje razumevanje života i odnos prema njemu. Mašta ga čini vrednim življenja.

“Sve što možemo da zamislimo, postoji, a ovaj svet samo je odraz naših maštarija.“ (Henri Dejvid Toro). Izložba ‘Poželi želju’ je jedno takvo maštanje.

Više o Kseniji Jovišević: http://jovisevicksenija.blogspot.com/
Više o Ani Banduki: http://www.behance.net/ana-banduka

ne Komentari

Opširnije

PARADOKSALNI PEJZAŽ / Magali Sanheira

Izložba „Paradoksalni pejzaž“ / Magali Sanheira

Otvaranje u subotu, 24. avgusta, u 19h
Galerija Osmica, Kraljevića Marka 8

Kao poslednji stadijum rezidencijalnog boravka Magali Sanheire u Savamali, izložba „Paradoksalni pejzaž“ predstavlja niz fragmentiranih, potom ponovo komponovanih i postavljenih oblika uzetih iz prirode, koje su kombinovni na jednom mestu u vidu vrta. U suštini, izložba je hibrid prirode inspirisan autorkinim rezidencijalnim boravkom u Savamali, u samom srcu Beograda. Skladno težnjama tog dela grada da se redefiniše, sve više umetnika se odlučuje na istraživanje njegovih fenomena. “Paradoksalni pejzaž” ističe ideju prožimanja kulturnih, ekonomskih i prirodnih elemenata u jednom urbanom okruženju.

Magali Sanheira je mlada umetnica iz Pariza. Njen rezidencijalni boravak je organizovan od strane Trećeg Beograda u okviru programa „Mi volimo i umetnost drugih“ pri projektu Urbani inkubator: Beograd. Izložba će zvanično biti otvorena 24. avgusta u 19h, u Kraljevića Marka 8. Za više informacija, posetite facebook event: https://www.facebook.com/events/220858814738726/

Više o umetnici: http://www.magalisanheira.org/
O projektu: http://www.perpetuummobile.rs/en/2013/08/09/artist-in-residence-magali-sanheira/

ne Komentari

Opširnije

Umetnica na rezidencijalnom boravku – Magali Sanheira

Magali Sanheira – umetnica na rezidencijalnom boravku

Urbani Inkubator: Beograd/ Savamala / Galerija Osmica, Kraljevića Marka 8.

Tokom avgusta, umetnica Magali Sanheira će živeti i raditi u Savamali kao gost Trećeg Beograda. Umetnica trenutno vrši pripreme za projekat pod nazivom Paradoksalni pejzaž. Projekat će biti izložen pri kraju meseca u okviru programa Mi volimo i umetnost drugih pri projektu Urbani inkubator: Beograd. Magalin boravak je organizovan od strane Trećeg Beograda kao deo strategije da se mladi umetnici izlože Savamali i podrže umetnička istraživanja velikog broja fenomena te četvrti.

O umetnici

Magali Sanheira je rođena 1977. godine. Živi i radi u Parizu. 2003. godine završava master studije vizuelnih umetnostipri Nacionalnoj visokoj školi za umetnost Pariz-Kergi. Do sada je realizovala veliki broj grupnih i samostalnih izložbi, među kojima: 2011 Oda metalu. Bivša škola arhitekture Nanter 2009 Opstanak. Jeune Création galerija, Pariz 2001 Francuska veza. Galerija 99, Brno, Češka republika 2000 Galerija Puda, Češki Tesin, Češka republika

Više o umetnici i njenim projektima: http://www.magalisanheira.org

Kontakt: sanheiramagali@gmail.com 

 

 

 

 

 

 

O „Paradoksalnom pejzažu“

“Paradoksalni pejzaž” je niz fragmentiranih, potom ponovo komponovanih i postavljenih oblika uzetih iz prirode, koje su kombinovni na jednom mestu u vidu vrta. U suštini, izložba je hibrid prirode inspirisan autorkinim rezidencijalnim boravkom u Savamali, u samom srcu Beograda. Skladno težnjama tog dela grada da se redefiniše, sve više umetnika se odlučuje na istraživanje njegovih fenomena. “Paradoksalni pejzaž” ističe ideju prožimanja kulturnih, ekonomskih i prirodnih elemenata u jednom urbanom okruženju.

“Paradoksalni pejzaž” postavlja predmete kao simboličke svedoke istorije, koji prave referencu na događaje iz sledeće tri zemlje: Srbija, Francuska i Nemačka.  S jedne strane, rad “Songe” (prim. prev. san, iluzija, fantazija) prikazuje efekat ritma pesme “Komorianski burkan” song, koja se tipično izvodi za vreme  “Kabar” rituala na Reunion ostrvu (Francuska), na list biljke songe i kapljice vode na njegovoj površini. Naime, pokret i iluminacija kapljice vode su direktno prouzrokovani interakcijom sa zvukovima “Komorianskog burkana”, ali usled klimatskih uslova i tehničke obrade videa. Ovo povezivanje prirode sa ljudskim tvorevinama, uvijeno u veo semantičkih implikacija, dalje se razvija kroz rad “Plavi cvet i bela ruža”, koji je svojevrsna ikebana. Bela ruža je ime vrlo bitnog minhenskog pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata. Pokret je bazirao svoju misiju na pacifističkim, utopijskim principima pod uticajem nemačkih pisaca kao što su Gete i Novalis. Dotična instalacija kombinuje belu ružu sa plavim svetom, time efektivno proširujući referencu na nedovršeni roman Novalisa, pod nazivom “Hajnrih fon Ofterdingen”. Priča o neograničenoj ljubavi i konstantnoj potrazi za predmetom te naklonosti  tj. plavim cvetom, duboko je povezana sa utopijskim težnjama. “Pad drveta”, inverni Ex-voto i tautologija, čini da nas lingvistički i transformativni međustepeni dovedu od tačke u kojoj uzočnost postaje manje očigledna i gubi se, te samim tim – ne percepiramo ništa.

Poslednji rad u vrtu, pod nazivom “Fantazma”, vraća naš fokus na početno polazište – Savamalu. Autorkina psihogeografska obrada struktura ulica i puteva kroz medijum metalnih šipki, prekrivena je belim satenskim materijalom.  Oblik, koje šipke ispod belog satena formiraju, dojma se neodređenim i donekle kao fantazija. Trenutno, Savamala prolazi kroz proces koji će je redefinisati; autorkina trenutna percepcija je nešto kao duh koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.

Na kraju, “Paradoksalni pejzaž” preispituje sentiment i ideju prirode kao takve, gde su stvari u isto vreme istinite i kontradiktorne. Daje nam uvid u pejzaž Savamale gde je čitav niz paradoksa artikulisan.  Pravljenje vrta je neka vrsta manifestacije potrebe za kompenzacijom anksioznosti;  forma ponovnog prisvajanja prirode. Kroz uzimanje primeraka iz prirode, biranje onoga što je prijatno i definisanja zatvorenog prostora, autorka pokušava da uspostavi dijalog. Izbor izloženih radova je orijentisan ka njihovom značaju za to što predstavljaju: posetiočeva verovanja, predrasude ili utopije. Uz to, svako delo u okviru izložbe prikazuje odnos posetioca sa stvarnošću, i to kako se on projektuje u nju. “Paradoksalni pejzaž” testira mehanizme kojima intepretiramo znake, pritom se oslanjajući na formalne korelacije i vremenske slučajnosti. Dalje, izložba formira nove odnose između predstavljenih koncepata. Cilj “Paradoksalnog pejzaža” nije da pruži teorijske dokaze kako bi se razaznale istina i činjenice, već da poploča put kritičkom i skeptičkom razmatranju paradigme Savamale.

 

ne Komentari

Opširnije